Поруке и закључци Саветовања Енергетика 2022
Поштовани енергетичари, Ове године смо поново успешно одржали традиционално међународно Саветовање „Енергетика 2022“, од 21. до 24. јуна 2022. године на Златибору, у хотелима Палисад и Торник. Поновили смо свој понос и радост што негујемо и даље једну веома модерну област са вековном традицијом! Окупило се око 300 учесника из 8 држава, који су својим радовима (у разним верзијама циркулисало је око 90 радова) потврдили високи реноме који Саветовање ЕНЕРГЕТИКА ужива у стручној домаћој и међународној јавности...
37. Међународно саветовање Енергетика 2022
Дугорочни и краткорочни изазови започете енергетске транзиције у Србији, Златибор, 21-24 јун 2021
Поштовани енергетичари,
Серија успешно завршених међународних Саветовања у претходним годинама свакако нас обавезује да Вас већ сада позовемо да узмете учешће на традиционалном међународном Саветовању које се организује од 21. до 24. јуна 2022. године на Златибору, у хотелу Палисад. Високи реноме који саветовања ЕНЕРГЕТИКА уживају у домаћој и међународној стручној јавности захтева једновремено и актуелност и атрактивност предстојећег XXXВИИ међународног саветовања.
.
Резултат понашања директора ЕПС-а је ово што нам се догодило
Професор ЕТФ-а и председник Савеза енергетичара Србије Никола Рајаковић изјавио је у емисији "Иза вести" (видео прилог) да је највећа одговорност за енергетски колапс који се догодио у нашој земљи пре неколико дана на директору Електропривреде Србије Милораду Грчићу. "Кључна одговорност је на челном човеку Електропривреде Србије, дефинитивно. Он је одговоран за атмосферу која се гради у фирми. Он је одговоран за начин на који функционишу елементарне ствари, па до најсуптилнијих ствари", истакао је он.
Каже да су до овога довеле недопустиве грешке.
„Једно нестручно и неодговорно понашање је довело до огромних проблема“, наглашава Рајаковић и оцењује да ће величина финансијских последица овога што се догодило бити у рангу да „изградимо једну нову електрану“.
Међутим, не очекује да ће након ове хаварије доћи до планског искључивања струје.
16. Међународни сајам енергетике и екологије
На сајму ЕНЕРГЕТИКЕ И ЕКОЛОГИЈЕ проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара, одржао је презентацију са циљем да се укаже на суштину енергетске транзиције и на могуће путеве њеног убрзања.
Енергетска транзиција се данас сагледава као пут ка потпуној декарбонизацији енергетског сектора који је код нас најутицајнији са аспекта укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште (пре свега угљендиоксида). На путу остварења циљева о потпуној декарбонизацији најважнија полуга је прелазак на обновљиве изворе енергије (сунце и ветар доминантно) и то како на плану великих електрана, тако и на страни потрошње (мале соларне електране на крововима кућа, на фабричким халама, паркинзима,...). Овакав прилаз афирмише децентрализацију енергетике па је истовремено на неки начин и демократизује. Сигурно да и дигитализација енергетског сектора мора интензивније да се спроводи јер без интегрисане паметне инфраструктуре није могуће успешно водити комплексне енергетске системе.
Кључна превојна тачка у овом моменту је да ли струка има одговор на питање како експлоатисати електроенергетски систем са 100% обновљивих извора у њему...Одговор је позитиван али у контексту укупне интегралне енергетике кроз поступке спрезања сектора. Тако је неопходно повезати сектор транспорта са електроенергетским сектором – интензивно коришћење електричних аутомобила, али и сектор грејања, односно хлађења, са електроенергетским сектором кроз увођење топлотних пумпи и кроз претварање вишкова електричне енергије у топлоту у складиштима топлоте. Данас се сагледава да без водоника неће бити могуће извести потпуну декарбонизацију и да ће неки сегменти потрошње (мошда и трећина укупне потрошње) као погонску енергију користити управо водоник произведен из вишкова електричне енергије у електранама на обновљиве изворе.
Углавном је познато да је Европа дубоко закорачила у процес енергетске транзиције и ка зацртаним високим циљевима у погледу смањења емисија угљендиоксида. Извесно је да и Србија треба да доприносе, у мери у којој је то реално, оваквој енергетској визији. Наш допринос на регионалном нивоу није за потцењивање зато што смо ослоњени на угаљ, који је велико оптерећење у погледу заштите животне средине. У Србији је право питање како изгледа енергетика у пост-лигнит фази, која ће доћи за педесетак година.
Одговор је свакако у обновљивим изворима енергије. Дакле, сунце, ветар, хидро ресурси, биомаса, геотермална енергија, енергија из отпада… Потенцијал примене соларне енергије је посебно импресиван. Довољно би било искористити јужне стране кровова кућа, паркинг просторе, напуштене руднике и сличне локације. Не дирати обрадиво земљиште за потребе ратарске производње.
Привреда активан учесник енергетске транзиције
Све што смо радили у претходном периоду, од законодавног оквира, израде подзаконских аката и великог рада у енергетици и рударству, радимо заједно - наука, Савез енергетичара, као најстарија таква институција која постоји 102 године, Привредна комора Србије са привредницима, Влада Србије и Министарство. Ту смо данас да разговарамо како да на најбољи начин обезбедимо, помогнемо и подржимо да привреда буде активни учесник у енергетској транзицији и да себи обезбеди довољне количине енергената. Састајаћемо се чешће и верујем да ћемо обезбедити стабилност која је потребна привреди да успешно ради.
Проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара, изјавио је да је ова организација препознала последње велике осцилације на тржишту енергената.
“Те осцилације заслужују да се и ми позабавимо овим питањем и да понудимо решења како да привреда успешно пребродила озбиљну осцилацију. Морамо се прилагођавати околностима, идеја је да привреда део сопствене потрошње произведе сама и тако амортизују постојеће осцилације на тржишту”, рекао је Рајаковић.
Традиционално саветовање на Златибору
Порука стручњака са конференције Енергетика 2021
Напуштање угља и прелаз на обновљиве изворе је решење за развој енергетике Србије
Климатске промене би у будућности могле угрозити енергетску и осталу инфраструктуру, пољопривредну производњу, доступност воде и јавно здравље.
Оптимално решење за развој енергетике Србије је хибридни модел који подразумева напуштање угља уз окретање обновљивим изворима енергије, и коришћење природног гаса и водоника као транзиционих горива. То је једна од главних порука саветовања Енергетика 2021 – У Сусрет зеленом опоравку, каже проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара, организатора конференције.
Закључци конференције Енергетика 2021, на којој је презентовано више од 80 радова и учествовало више од 200 енергетичара из земље и иностранства, имају за циљ да промовишу наратив о енергетској транзицији као развојној прилици, да подстичу ширу примену обновљиве енергије, да успоставе платформу за дијалог кључних актера (представника парламената, владиних институција, индустрије, академске и стручне заједнице и невладиних организација) о циљевима, плановима и управљању енергетском транзицијом, али и да омогуćе развој софтверских алата за оптимизацију рада електроенергетских система са високим уделом ОИЕ.
Рајаковић каже да је констатовано да су ризици климатских промена за одрживи развој Србије очигледни. Утицаји климатских промена већ прете, а у будућности би могла да буде угрожена енергетска и остала инфраструктура, пољопривредна производња, доступност воде и јавно здравље. С друге стране, постојеćа зависност од фосилних горива може угрозити конкурентност српске привреде у средњорочном и дугорочном периоду, због увођења прекограничних такси на угљендиоксид, истиче Рајаковић.
| Галерија слика >> |
Закључци конференције ЕНЕРГЕТИКА 2021
- У СУСРЕТ ЗЕЛЕНОМ ОПОРАВКУ -
одржане на Златибору од 22. до 25. 06.2021. године
На конференцији је презентовано преко 80 радова, а учествовало је више од 200 енергетичара из земље и иностранства. На два ПАНЕЛА сагледавана је енергетска транзиција у Србији и региону.
На конференцији је констатовано да је енергетски сектор једна од најважнијих привредних грана у Србији. Концепт данашње енергетике у Србији и даље се, углавном, заснива на економској парадигми 70-их година прошлог века, коју одликује енергетски интензивна и неефикасна употреба енергије у секторима грејања, транспорта и финалне употребе електричне енергије. У производњи електричне енергије, Србија се претежно ослања на термоелектране на лигнит са ниском ефикасношćу. Стога је енергетски сектор главни загађивач ваздуха, воде и тла на локалном и регионалном нивоу и угрожава животну средину и здравље људи. Такође, енергетски сектор у Србији има доминантан утицај на емисију гасова стаклене баште (GHG), са преко 70% удела у укупним емисијама. Данашња енергетска инфраструктура, како у Србији тако и у региону, дефинитивно, не може да испуни захтеве одрживог развоја у 21. веку... >>
Прва велика конференција о соларној енергији у Србији
Закон о обновљивим изворима енергије це отворити врата за соларни бум, а значајан капацитет фотонапонских постројења може врло брзо да се изгради и повеже на мрежу, сложили су се говорници и говорнице на отварању Прве велике конференције о соларној енергији у Србији. Они су открили да је интересовање инвеститора вец велико и да це по усвајању подзаконских аката бити покренут инвестициони циклус у енергетици вредан 12 милијарди евра.
Соларне електране це с хидроелектранама бити главни покретац енергетске транзиције и декарбонизације у Србији, с циљем да се удео обновљивих извора у производњи електрицне енергије до 2040. подигне на 40 одсто.
Отварајући Прву велику конференцију о соларној енергији у Србији, изразила је уверење да це Предлог закона о обновљивим изворима енергије, који це сутра бити разматран у Народној скупштини, бити велики корак напред. Михајловић је додала да це држава наставити да сарадује с инвеститорима и медународним организацијама и финансијским институцијама на изради подзаконских аката.
Фото: Агенција Fotokratija
Часопис ЕНЕРГЕТИКА 2020
Поштовани,
На страници Савеза енергетичара објављено је најновије издање часописа Енергетика 2020.
Часопис у целини је доступан за чланове Савеза.
Поруке са округлог стола
„Како убрзати енергетску транзицију у региону и Србији“
Преузмите презентације са округлог стола >>
Онлајн Округли сто у организацији Савеза енергетичара и СДЕWЕС центра одржан у понедељак 21. децембра 2020. године окупио је преко 60 учесника из држава региона (Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Република Хрватска, Република Словенија, Аустрија, Белгија) и Републике Србије, представника државних, академских, привредних, невладиних и медијских институција који су дискутовали на тему „Како убрзати енергетску транзицију у региону и Србији“ и на којем су се могле чути следеће поруке:
- - Дугорочни трошкови непредузимања било каквих мера на пољу климатских промена већи су за 53 милијарде евра од трошкова имплементације Стратегије. Губици и штете услед климатских промена премашују 5 милијарди евра у односу на 2000. и отуда следи да је стратегије потребно тако ревидирати да се повећа допринос смањењу емисија са ефектом стаклене баште, на чему је Савез енергетичара спреман да активно учествује и доприноси као стручна подршка.
- - За отпочињање транзиције потребна је спознаја да подразумевани сценарио (сценарио у коме се екстраполирају постојећи трендови) једноставно није одржив, да би иза тога уследило дефинисање циљева и приоритета све док сам процес постане битнији него план.
- - Јавност, шира друштвена заједница и доносиоци одлука морају бити упознати са позитивним ефектима транзиције, али и са прескупом закаснелом транзицијом. Потенцијалне губитнике транзиције (рударски сектор) потребно је на крају процеса учинити победницима еволуцијом занимања који се уклапају у дугорочни циљ енергетске независности региона.
- - Једини сопствени ресурси који се могу користити и финансирати према критеријумима одрживости су сунце, ветар, биомаса и водни потенцијал.
- - Потребна је боља повезаност региона ради смањења трошкова транзиције на тржишним принципима, комплементарности и међузависности.
- - Најјачи капацитет за планирање енергетске транзиције према приказаним резултатима у региону има Северна Македонија. Европска Комисија- Јоинт Ресеарцх Центре стоји на располагању са својим ресурсима и алатима за планирање и може да одигра улогу коректива.
- - Утицај енергетске транзиције у ЕУ осећа се на тржиштима електричне енергије БиХ и Србије и биће све оштрија економска утакмица у којој ће производња из постојећих термоелектрана бити потискивана у периодима јефтине зелене енергије из ветра и сунца у Европи. Обновљиви извори енергије постају основа енергетског микса (базни део дијаграма оптерећења) и на основу комплементарности ресурса на северу и југу Европе јачају ефекат углачавања дијаграма производње. Додатни ресурси за интеграцију великих количина енергије из обновљивих извора су у спрезању сектораа (повезивање са транспортом и грејањем) као и у складиштењу енергије, одзиву потрошње, јачању интерконекција и тржишта електричне енергије.
- - Србија заостаје у погледу детаљног просторног планирања потрошње у сектору грејања и хлађења за БиХ и Северном Македонијом.
- - Практично ограничење учешћа варијабилних обновљивих извора у енергетским системима су границе њихове флексибилности које су веома прилагодљиве.
- - Србија има на располагању више алата за планирање Националног климатско енергетског плана, али ово посебно важно питање остаје отворено до формирања радних група за његову израду.
- - Планирање енергетске транзиције у региону треба да ураде стручњаци из региона уз ревизију екстерних експерата јер стручни рад изван региона представља пут у неуспех, посебно имајући у виду личне квалитете и мотивације учесника овог и сличних панела.
Преузмите презентације са округлог стола >>
Савез енергетичара и SDEWES центар
позивају Вас на Округли сто
Како убрзати енергетску транзицију у региону и Србији
који ће се одржати данас 21. децембра 2020. године, онлајн са почетком у 10 часова (програм у наставку).
Обавештење и програм у целини >>
Разговор са председником Савеза енергетичара
(Радио Београд 1)
Рекордна загађења ваздуха у градовима широм Србије и ове зиме отворила су спектар питања, између осталих и колико термоелектране на угаљ емисијом штетних материја угрожавају ваздух и наше здравље и шта радити у ситуацији када је угаљ и даље доминантан извор енергије код нас, а судећи по резервама, можемо да га експлоатишемо још најмање пола века.
Истовремено, Европска унија ради на декарбонизацији и план је да до 2050. године у потпуности буду угашене све термоелектране и пређе се на обновљиве изворе. Колико је Србија далеко од тога, са Николом Рајаковићем, председником Савеза енергетичара и професором са Електротехничког факултета, разговарала је Николина Миљковић.
Преслушајте говор >>
(говор проф. Рајаковића од 31. Минута снимка)
ЕНЕРГЕТИКА 2021
У сусрет зеленом опоравку
Прво обавештење и позив за писање радова
Поштовани енергетичари,
Успешно завршено међународно Саветовање у јуну 2020. године, као вероватно једини успешно организован научно - стручни скуп у области техничких наука, а у периоду смањеног интензитета пандемије корона вируса, обавезује нас да Вас већ сада позовемо да узмете учешће на традиционалном међународном Саветовању које се организује од 23. до 26. марта 2021. године на Златибору, у Хотелу Палисад.
Чланак у ЕПС Енергији о Округлом столу
„Пандемија спојила здравље и енергетику“
Дошли су до изражаја они енергетски извори који немају високе варијабилне трошкове. Врло је битно да ЕПС стабилно производи и ради, јер када има струје, све може да функционише.
Поводом Округлог стола
„ЕНЕРГЕТСКА ТРАНЗИЦИЈА И СОVІD – 19“
одржаног у Привредној комори Србије у Београду 14. октобра 2020. године
у организацији ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
Савеза енергетичара и Привредне коморе Србије
Савез енергетичара је одмах по завршетку свог 35. међународног саветовања „Енергетика 2020“, одржаног на Златибору од 21. до 24. јуна ове године,које је својом успешном организацијом, бројем учесника, подршком привреде из земље и иностранства,квалитететом презентираних научних радоваи изванредним тематским панелима, а све то у условима COVID-19 пандемијебез и једног случаја преноса ове савремене високо заразне болести, предложио Привредној комори Србије да заједно 14. октобра 2020. организују Округли сто под насловом „Енергетска транзиција и COVID-19“.
Детаљније >>
Поруке и закључци Саветовања
Поштовани енергетичари,
Након Свечане Академије поводом 100 година Савеза енергетичара, која је одржана 16. октобра 2019. године, одржали смо и традиционално међународно Саветовање од 21. до 24. јуна 2020. године на Златибору, у хотелу Палисад. Поновили смо свој понос и радост што негујемо и даље једну веома модерну област са вековном традицијом!Сакупило се укупно 153 учесника који су својим радовима (у оптицају је било близо 100 радова) потврдили високи реноме који саветовање ЕНЕРГЕТИКА ужива у стручној домаћој и међународној јавности.
Преузмите документ у целини >>
35. међународно саветовање Енергетика 2020
Енергетски токови и перспективе
Отварајући јубиларно, 35. међународно саветовање Енергетика 2020, проф. др Никола Рајаковић истакао је да је поносан на континуитет од пуних сто година рада Савеза енергетичара, као струковне организације у Србији. - Енергетичари су доказали своју “одрживост” у протеклом периоду и потврдили је успевајући да у овом сложеном тренутку организују традиционално научно-стручно саветовање, на којем је пријављено стотинак изузетно квалитетних радова. Осврнуо се затим на чињеницу да се енергетика, пре стотину година када је савез настао, заснивала на потрошњи угља и дрвета, а да се она данас убрзано развија и мења у смеру одрживе интегралне енергетике. – Морамо се прилагодити брзини промена и струка мора дати одговоре. У енергетици нису довољна знања из једне струке, зато се Савез енергетичара оријентише ка неговању још шире интегралне енергетике него што је то било до сада – поручио је председник Савеза, проф. др Рајаковић. Отварајући саветовање, проф. др Рајаковић је пренео поздраве Милорада Грчића, в.д. директора ЈП ЕПС-а.
- Највећа енергетска компанија у региону, “Електропривреда Србије” увек је помагала овакве скупове, истакао је проф.др Александар Гајић, заменик генералног секретара Академије инжењерских наука И члан Надзорног одбора ЕПС-а. Говорио је о условима у којима је ЕПС радио протеклих месеци. – С једне стране корона. У термо, хидро и дистрибутивном сектору радило се даноноћно у сменама, као у војсци и функционисало је све беспрекорно. С друге стране притисла је суша. Од изградње ХЕ “Ђердап 1” ово је била зима са најмањим током воде. “Ђердап 1” је произвео 50 посто од планиране енергије. ЕПС је велики систем и терет су преузели рудари, термо-сектор је обезбедио да наш електроенергетски систем остане стабилан. У исто време инвестиције су настављене. Ускоро почиње монтажа шестог, последњег агрегата на Ђердапу, која је била заустављена због короне. У ТЕНТ-у, у Обреновцу одсумпоравање увелико креће, у Костолцу се ради Блок 3. “ЕПС Дистрибуција” гради нове електроенергетске објекте у Лозници, Горњем Милановцу и тако широм Србије – истакао је проф.др Гајић.
Скуп је у име ресорног Министарства енергетике поздравио проф.др Милош Бањац, помоћник министра, честитајући златни јубилеј који се ретко среће и у свету.- Скуп је посвећен актуелним дешавањима у енергетици, која је увек пред новим изазовима и успешно се бори са њима. Читав свет се окренуо обновљивим изворима енергије и ми се озбиљно прикључујемо томе. Енергетска слика Србије се мења. Прошле године прикључено је 350 нових MW из ОИЕ. То су велики помаци. Нови изазов је смањење емитовања угљендиоксида – поручио је проф. др Бањац. Он је присутне позвао да својим квалитетним стручним радовима помогну Влади Србије како би кроз ове скупове донели добре закључке које би се после успешно користили.
Због короне бројни гости из региона нису могли узети најављено учешће у овом скупу, који је ипак успео да окупи око 170 научних радника, стручњака и привредника.
Рад овогодишњег саветовања фокусиран је на области које су по оцени стручњака, од највећег интереса за енергетску транзицију. Централне теме су обновљиви извори енергије у паралели са необновљивим изворима енергије као садашњим ослонцем енергетике, електроенергетске мреже и тржишта у енергетици, енергетска ефикасност, нове технологије у енергетици (дигитализација енергетике са паметном инфраструктуром, електрични транспорт, …), мултисекторски задаци у области унапређења животне средине као и економска и регулаторно-развојна питања енергетског сектора.
Организаторима и учесницима обратио се у име "Електромонтаже Краљево" директор Зоран Станковић, речима - Желим да честитам пре свега организаторима, а затим и учесницима, који су исказали висок степен посвећености како би се данашња манифестација одржала у формату какав заслужује енергетика у Србији са својим стогодишњим легатом. Околности им засигурно нису ишле на руку, чиме је данашњи скуп још посебнији. Желим свима успешан рад, уз адекватну дозу релаксација која је незаобилазна на овој предивној планини. - истакао је Станковић.
***
Савез енергетичара
Савез енергетичара је једна од најстаријих струковних организација која је, према доступним подацима, постојала још 1919. године. После II светског рата, 1945. године основана је Народна техника у чијем саставу је била и делатност Савеза енергетичара. Своје самостално деловање енергетичари започињу 1954. године. У току стогодишњег постојања Савез енергетичара је, у процесу бројних институционих и организационих промена, прошао кроз више развојних фаза, да би данас као независна стручна организација окупљала близу 10 000 чланова.
У Савезу преовлађује концепција која се базира на развоју и афирмацији професије, стручног рада, индивидуалне и компанијске ефикасности.
Савез енергетичара представља јединствену платформу у којој се сучељавају сви делови енергетског сектора на једном месту са задатком формулисања заједничких циљева.
Главни задатак Савеза енергетичара је да ствара оптималне услове за развој енергетског сектора кроз објективизацију супростављених интереса у сектору и да позитивно утиче на њихово вишекритеријумско сагледавање. Савез формулише и остварује заједничке интересе свих чланова, са циљем стварања повољне атмосфере у енергетском сектору, која уз респектовање позитивних принципа води ка дугорочном одрживом просперитету друштва.
Савез енергетичара пружа својим члановима широку палету помоћи у радним и информативним областима, приликом успостављања контаката са партнерима, као што су: семинари, саветовања, учешће на изложбама, специјализованим манифестацијама на којима су представљене могућности, стање и развојне потребе енергетске привреде Србије, као и домаћих и страних фирми из енергетског сектора.
Циљ Савеза енергетичара није само сарадња и идентификација могућности, већ и преношење искустава у вези са припремом за улазак у ЕУ, добијање информација о перспективним областима за развој сарадње, енергетским приликама, предузетничкој средини и приватизационим пројектима.
Реализујући будуће развојне програме у енергетском сектору које подстсиче Европска агенција за реконструкцију, као и регулатива ЕУ за веће учешће обновљивих извора енергије, енергетску ефикасност и заштиту животне средине, посебна пажња ће бити посвећена путевима смањења загађења околине, на ниво дозвољен нормама у ЕУ, чијем чланству организовано тежимо.
Добродошли!
